Kako uspešno gajiti povrće na terasi i u plasteniku - potpuni vodič za početnike

Svake godine sve više ljudi otkriva čaroliju sopstvenog uzgoja povrća. Nije potrebno posedovati hektare zemlje - dovoljna je terasa, balkon ili mali komadić dvorišta. Čak i onaj ko nikada nije posadio ni jednu biljku može da se okuša u ovoj plemenitoj veštini i doživi neverovatno zadovoljstvo kada uberе prvi plod. U ovom članku podelićemo proverene savete, iskustva i tehnike koje će vam pomoći da vaša baštica - bila ona na terasi, u saksijama ili u plasteniku - postane zelena oaza ukusa i zdravlja.

Zašto gajiti sopstveno povrće

Kada uberete paradajz koji ste sami zasadili, znate šta ste jeli. Nema hemije, nema prskanja preparatima čije nazive ne razumete. Organsko povrće iz sopstvene bašte nije samo ukusnije - ono je i zdravije. A tek osećaj kada izađete na terasu, otkinete nekoliko listova bosiljka ili peršuna i dodate ih u jelo - to je neprocenjivo. Osim toga, rad sa zemljom deluje kao terapija: opušta, smiruje i vraća nas prirodi čak i kada živimo u zgradi na osmom spratu.

Za početak nije vam potreban ni veliki prostor ni skupi alati. Nekoliko saksija, kvalitetna zemlja, dobro seme i malo volje - i eto vašeg prvog balkonskog povrtnjaka. Mnogi su počeli upravo tako: sa čeri paradajzom u žardinjeri, bosiljkom pored prozora i jagodama koje vise preko ograde terase. I ubrzo su se uverili da plodovi iz sopstvenog uzgoja nemaju alternativu.

Odakle krenuti - planiranje povrtnjaka na terasi

Pre nego što se bacite na sadnju, važno je da dobro osmotrite svoj prostor. Da li je vaša terasa na istočnoj, zapadnoj, južnoj ili severnoj strani? Koliko sati dnevno je izložena direktnom suncu? Ovo je ključno jer većina povrtarskih kultura zahteva najmanje šest sati sunčeve svetlosti dnevno. Ako je terasa na južnoj strani i stalno je obasjana suncem, biljke će tokom najtoplijeg dela dana (između 10 i 17 časova) želeti zaštitu - možete je obezbediti tamnom mrežom, folijom ili jednostavno strategijski postavljenim većim biljkama koje će praviti hlad.

Takođe, obratite pažnju na blizinu velike prometnice. Ukoliko živite tik uz bulevar sa gustim saobraćajem, bolje je da povrće gajite na strani zgrade koja je okrenuta ka dvorištu ili na unutrašnjoj terasi. Izduvni gasovi i čestice prašine ne doprinose kvalitetu onoga što ćete kasnije staviti na tanjir.

Šta sve može da uspeva u saksijama

Skoro svaka biljka može naći svoje mesto u kontejnerskom uzgoju, ali neke su posebno zahvalne za početnike:

• Čeri paradajz - apsolutna zvezda svakog balkonskog povrtnjaka. Raste bujno, rađa obilno i ne zahteva mnogo više od velike saksije, oslonca i redovnog prihranjivanja.
• Papričice (ljute i slatke) - izuzetno su dekorativne, a plodovi su vam nadohvat ruke sve do kasne jeseni. Čili papričice su posebno zahvalne - ako ih pred mraz unesete u predsoblje, imaćete sveže plodove gotovo do decembra.
• Začinsko bilje - bosiljak, peršun, ruzmarin, timijan, origano, mirođija - ne samo da su praktični jer uvek imate sveže začine pri ruci, već su i neverovatno dekorativni, a mirisi koje šire po terasi su božanstveni.
• Zelena salata, rukola, spanac, blitva - brzo niču, brzo se beru, a možete ih sejati u više navrata tokom sezone i tako imati kontinuirani prinos svežeg lista.
• Rotkvice - jedna od najbržih kultura. Od setve do berbe prođe svega mesec dana. Idealne su za žardinjere i plitke posude.
• Jagode (mesečarke) - one koje rađaju od proleća do prvih mrazeva. U saksijama će dati nešto manje plodova nego na tlu, ali je ukus onih koje uberete ujutro, orošenih, neprevaziđen.
• Krastavac - može i u saksiji, samo mu treba oslonac i dosta vode. Najbolje uspeva ako ga posadite pored kukuruza šećerca ili uz neku rešetku po kojoj će se penjati.

Paradajz u saksiji - od semena do prvog ploda

Čeri paradajz je, slobodno možemo reći, kralj balkonskog povrtnjaka. Njegovi mali, slatki, crveni plodovi oduševljavaju i decu i odrasle, a biljka je dovoljno kompaktna da uspeva i u posudama. Postoji nekoliko načina da započnete: možete kupiti gotov rasad na pijaci ili u rasadniku, a možete i sami proizvesti rasad iz semena - što je posebno zadovoljstvo.

Setva semena paradajza

Setva počinje već u martu. Uzmite plastične čaše od jogurta, napunite ih kvalitetnim supstratom za rasad (nikako običnom baštenskom zemljom niti svežim stajnjakom - to bi moglo da sprži nežne korenove), i u svaku stavite po nekoliko semenki. Čaše držite u toploj prostoriji, na svetlom mestu - idealno na prozoru. Seme će klijati pri temperaturi od 20 do 25 stepeni. Tokom tih prvih dana, zemlju treba svakodnevno orošavati ustajalom vodom (vodom koja je odstojala barem 24 sata kako bi ispario hlor).

Kada biljčice izbace prve prave listove (ne kotiledone, već one sa nazubljenim ivicama karakterističnim za paradajz), vreme je za pikiranje - presađivanje u veće čaše. U svakoj čaši ostavite samo najsnažniju biljku, a ostale iščupajte. U ovoj fazi biljka već može da se prihranjuje slabim rastvorom čaja od koprive (o čemu ćemo detaljnije kasnije).

Kada presaditi na terasu

Paradajz se na otvoreno presađuje tek kada prođe opasnost od mraza - obično krajem aprila ili početkom maja. Saksija mora biti duboka najmanje 30 do 40 centimetara, jer koren paradajza izuzetno brzo raste. Dobro je znati da u jednu žardinjeru dužine pola metra ide samo jedna biljka - paradajz u saksiji traži prostor, i koren mu se širi u dubinu i u širinu. Neki iskusni baštovani kažu da koren odraslog paradajza može doseći i do metar i po u dubinu, pa je zato važno obezbediti mu dovoljno veliku posudu.

Ako sadite u plastične džakove - metod koji je sve popularniji jer je ekonomičan - naspite zemlju do jedne trećine džaka, a višak džaka savijte ka spolja. Biljka će imati dovoljno mesta, a vi nećete morati da kupujete velike i skupe saksije.

Oslonac i vezivanje

Čim biljka malo poraste, trebaće joj oslonac - drveni kolac, metalna mreža ili kanap vezan za letvu iznad. Paradajz se vezuje ispod grozda sa plodovima, tako da kanap nosi težinu i sprečava lomljenje grana. Sve bočne izdanke (zaperke) koji rastu pod uglom od 45 stepeni između glavne stabljike i bočnih grana treba redovno uklanjati. Ako ih ostavite, biljka će svu snagu uložiti u lišće umesto u plodove. Prvi zaperak možete ostaviti ako želite biljku sa dve plodne grane, ali sve ostale uklonite čim se pojave.

Zalivanje - sistem kap po kap

Paradajz je biljka koja voli vlagu, ali ne voli mokro tlo. Idealno je zalivati ga svaki dan po malo, direktno u koren. Odličan trik koji su mnogi isprobali jeste sistem sa plastičnom flašom: uzmite flašu od litre ili dve, iglom probušite nekoliko rupica na dnu (toliko da voda izlazi kap po kap), napunite je vodom i postavite pored biljke, grlom na dole, tik uz koren. Flaša će polako otpuštati vlagu i održavati zemljište vlažnim baš onoliko koliko paradajzu prija.

Ovaj sistem je naročito koristan ako idete na odmor na nekoliko dana - napunite flašu, ostavite je pored biljke i mirno krenite na put. Takođe, paradajz voli da se njegovi listovi orošavaju ujutro ustajalom vodom - to ga rashlađuje i sprečava pojavu nekih bolesti.

Oprašivanje - zašto cvetovi paradajza nekada ne daju plod

Jedan od najčešćih problema sa kojim se susreću balkonski baštovani jeste situacija kada biljka bujno raste, cveta, ali plodova jednostavno nema. Razlog je često u nedostatku oprašivanja. Paradajz jeste dvopolna biljka (poseduje i muške i ženske organe u istom cveta) i u prirodi se oprašuje pomoću vetra i insekata. Na zatvorenoj terasi, pogotovo zastakljenoj, vetra nema, a pčele i bumbari retko zalaze tako visoko.

Rešenje je jednostavno: ručno oprašivanje. Kada se cvet potpuno otvori, dovoljno je da nežno protresete vrh stabljike - polen će se preneti sa prašnika na tučak i oplodnja će se desiti. To možete raditi svaki drugi dan dok traje cvetanje. Neki koriste i mekanu četkicu kojom prelaze sa cveta na cvet, ali protresanje je sasvim dovoljno. Takođe, paradajz će bolje zametati plodove ako se nalazi na otvorenom delu terase gde postoji prirodno strujanje vazduha.

Začinsko bilje - mirisna pratnja svakom jelu

Uzgoj začinskog bilja na terasi je toliko jednostavan i zahvalan da se čovek pita zašto to nije radio i ranije. Bosiljak, peršun, ruzmarin, timijan, mirođija i origano ne samo da sjajno izgledaju u saksijama, već i odbijaju neke štetočine svojim aromatičnim uljima. Evo nekoliko ključnih saveta za svaku od ovih biljaka:

Bosiljak voli sunčano ali zaštićeno mesto i dosta vode. Osetljiv je na hladnoću pa ga tokom hladnijih dana treba uneti u kuću. Kada biljka dostigne desetak centimetara, otkinite joj vrh - to će podstaći bočno grananje i dobićete gust, bujan grmić. Zanimljivo je da bosiljak odlično uspeva kada se posadi pored neke veće cvetnice koja mu pravi blagu senku.

Peršun traži plodnu, rahlu zemlju i toplo, sunčano mesto - ali ne direktno sunce jer mu listovi tada počinju da žute. Najbolje uspeva u dubljoj saksiji. Kada listovi dovoljno porastu, možete ih rezati makazama - što ih više režete, to će biljka gušće rasti. Peršun je dvogodišnja biljka, pa ćete u drugoj godini imati i seme.

Ruzmarin je mediteranska biljka koja voli sunce i ne podnosi previše vode. U saksiji će lepo rasti, a možete ga koristiti u mnogim jelima - od paprikaša i gulaša, do čuvenih toskanskih specijaliteta. Njegove iglice ubrane neposredno pre upotrebe daju neuporedivu aromu.

Origano je višegodišnja biljka koju kad jednom posadite, imate je zauvek. Seče se dva puta godišnje - u proleće i krajem leta - i suši za zimnicu. Ne voli previše vlage u tlu i odlično podnosi sušu. Listovi su najaromatičniji neposredno pre cvetanja.

Mirođija je jednogodišnja biljka, ali kad se jednom poseje, sledeće godine će se sama obnoviti iz semena koje je palo na zemlju. Voli sunce i umereno zalivanje.

Plastenik za početnike - mali, sladak i koristan

Sve više ljudi odlučuje se na kupovinu malog hobi plastenika - onih konstrukcija od metala i plastične folije površine jedva jednog ili dva kvadratna metra. Već pri prvom pogledu na njih, sa policama sa strane i providnim zidovima, teško im je odoleti. Ali šta sa njima raditi i kako ih najbolje iskoristiti?

Mali plastenik je odličan za produženje sezone. U njemu možete već u rano proleće posejati salatu, rotkvice, spanac i rukolu, a u jesen produžiti berbu zeleniša sve do prvih jakih mrazeva. Međutim, treba biti realan: tanka plastična folija nije dovoljna da zaštiti biljke od ozbiljnih zimskih minusa, pogotovo ako nema snega koji bi delovao kao izolator. Tokom zime, bez dodatnog grejanja, većina kultura u ovakvom plasteniku će izmrznuti - kao što su mnogi već iskusili. Ipak, jagode su se pokazale kao izuzetno otporne i često prežive hladnoću čak i u nezaštićenom plasteniku.

Ono što mali plastenik čini zaista korisnim jeste mogućnost da u njemu započnete rasad već u februaru i martu. Paradajz, paprika, plavi patlidžan - sve to može da klija u zaštićenom prostoru plastenika dok napolju još ima mraza. Takođe, ako imate plastenik postavljen u dvorištu, možete u njega presaditi paradajz čim malo ojača i tako ga zaštititi od hladnih noći i jakog vetra. Biljke u plasteniku su zaštićene i od plamenjače, koja se širi kišom i vlažnim vremenom.

Prirodno đubrivo i zaštita - čarobna kopriva

Jedna od najvećih tajni uspešnog organskog baštovanstva jeste čaj od koprive. Kopriva je toliko svestrana da služi i kao đubrivo, i kao insekticid, i kao sredstvo za jačanje biljaka. Evo kako se priprema:

Recept za fermentisanu koprivu (đubrivo i repelent): Naberite svežu koprivu (samo nadzemne delove, bez korena) - dovoljno da napunite kantu od deset litara. Prelijte vodom koja je odstajala barem jedan dan (da ispari hlor). Ostavite da stoji u hladu 10 do 15 dana, uz svakodnevno mešanje. Za to vreme smesa će promeniti boju u tamno smeđu i prestaće da se peni - to je znak da je spremna. Procedite je i čuvajte u zatvorenoj posudi na hladnom i tamnom mestu do godinu dana. Pre upotrebe razblažite sa sedam delova vode prema jednom delu koncentrata.

Ovim rastvorom zalivajte paradajz, papriku, plavi patlidžan i drugo povrće jednom nedeljno u koren. Rezultati su neverovatni - biljke postaju bujnije, zelenije, a plodovi krupniji i ukusniji. Kopriva je bogata dušikom i mineralima, a istovremeno odbija lisne uši, trips, grinje i druge štetočine. Neki baštovani je koriste i za prskanje listova protiv plamenjače (gljivičnog oboljenja koje uništava paradajz), i to dva puta nedeljno tokom vlažnih perioda.

Za one koji ne mogu da nađu svežu koprivu - potražite je na nekom nezagađenom mestu van grada, uz šumske puteve ili po livadama. Izbegavajte koprivu sa mesta gde se prska hemijom. Kopriva je zaista čudesna biljka i kad jednom počnete da je koristite, više nećete posezati za veštačkim đubrivima.

Pored koprive, odlična prirodna đubriva su i voda iz akvarijuma (bogata hranljivim materijama), talog od crne kafe (koji biljke obožavaju), kao i voda u kojoj su odstajale ljuske od crnog luka - ovo poslednje pomaže i u borbi protiv plamenjače.

Zemljište - osnova svega

Kvalitet zemlje je presudan za uspeh vašeg povrtnjaka. Za uzgoj u saksijama uvek birajte kvalitetan supstrat za povrće koji možete kupiti u poljoprivrednim apotekama. Obična baštenska zemlja je često preteška i zbijena, što u saksiji dovodi do gušenja korena. Dobar supstrat je rahao, propustljiv, ali dovoljno vlažan. Najbolje rezultate daje supstrat sa dodatkom humusa i malo peska.

Što se tiče stajnjaka - budite oprezni. Svež stajnjak nikako ne treba mešati sa zemljom u koju ćete odmah saditi, jer će spržiti koren. Stajnjak mora biti odležao najmanje dve do tri godine da bi bio bezbedan za upotrebu. Ako niste sigurni, bolje je da koristite gotova organska đubriva u granulama koja se sporo otpuštaju.

Za proveru pH vrednosti zemljišta možete napraviti jednostavan kućni test: uzmite kašiku suve zemlje i dodajte joj malo sirćeta - ako se penuša, zemlja je bazna (pH iznad 7,5). Sa druge strane, ako mokroj zemlji dodate prstohvat sode bikarbone i ona se penuša, zemlja je kisela (pH ispod 5). Većina povrća najbolje uspeva u neutralnom do blago kiselom tlu, sa pH između 6 i 7.

Dobre i loše komšije u vrtu

Biljke su kao ljudi - neke se odlično slažu, a neke nikako ne podnose jedna drugu. Ovo znanje je dragoceno za svakog baštovana jer pravilnim rasporedom biljaka možete smanjiti potrebu za prskanjem, poboljšati ukus plodova i povećati prinos.

Evo nekoliko oprobanih dobrih kombinacija:

• Paradajz i bosiljak - bosiljak poboljšava ukus paradajza i odbija neke štetočine.
• Šargarepa i crni luk - šargarepa svojim mirisom tera lukovu muvu, a luk tera šargarepinu muvu. Savršen par.
• Krastavac i kukuruz - krastavac se penje uz kukuruz, a kukuruz mu pruža oslonac i hlad.
• Grašak i peršun - odlično se nadopunjuju.
• Jagode i beli luk - beli luk štiti jagode od bolesti.
• Kukuruz, pasulj i tikve - tradicionalna kombinacija poznata kao "tri sestre".

A ovo su kombinacije koje treba izbegavati:

• Paradajz i krompir - obe biljke su iz iste porodice i podložne su plamenjači, pa jedna može zaraziti drugu.
• Luk i pasulj - ne podnose se.
• Peršun i salata - loše utiču jedno na drugo.
• Krompir i suncokret - suncokret ometa rast krompira.

Plodored - zašto je važan

Plodored znači da ne sadite istu vrstu povrća na isto mesto svake godine. Ako ste ove godine u jednoj žardinjeri imali paradajz, sledeće godine tu posadite nešto drugo - salatu, šargarepu ili začinsko bilje. Paradajz, paprika i krompir (porodica pomoćnica) posebno su osetljivi na bolesti koje se zadržavaju u zemljištu, i ako ih uzgajate na istom mestu iz godine u godinu, rizik od plamenjače i drugih gljivičnih oboljenja drastično raste. Idealno bi bilo napraviti pauzu od tri do četiri godine pre nego što na isto mesto vratite istu kulturu.

U uslovima malog balkonskog povrtnjaka ovo je teško u potpunosti sprovesti, ali zato menjajte zemlju u saksijama svake sezone ili je bar dopunite svežim supstratom. Staru zemlju iz saksija nemojte bacati - izručite je na neku gredicu u dvorištu, dodajte kompost i posle par godina biće ponovo spremna za upotrebu.

Sezonski kalendar - šta sejati i saditi kad

Februar - mart: U kući ili zagrevanom plasteniku seju se paprika i paradajz za rasad. Takođe se može sejati i bosiljak, origano i drugo začinsko bilje koje sporo klija.

April: U plastenik ili na zaštićenu terasu seje se zelena salata, rukola, rotkvice, spanac. Krajem aprila može se sejati i krastavac u čašice.

Maj: Presađuju se paradajz, paprika i plavi patlidžan na otvoreno - u saksije na terasi ili u baštu. Seju se tikvice, boranija, kukuruz šećerac direktno u zemlju.

Jun - jul: Kontinuirano se seju salata i rotkvice za letnju berbu. Ovo je period intenzivnog rasta, zalivanja i prihranjivanja svih kultura.

Avgust - septembar: Može se sejati jesenja salata, spanac, rotkvice. U septembru se sadi crni i beli luk za sledeću godinu, a može se sejati i grašak za prezimljavanje.

Oktobar - novembar: U plasteniku se seje zimska salata (ljubljanska ledenka, posavka) koja će prezimiti i dati prvu berbu u rano proleće. Na otvorenom se sadi beli luk.

Borba protiv bolesti i štetočina bez hemije

Plamenjača je najveći neprijatelj paradajza. Javlja se u vlažnim godinama, posle kiša, i može za samo nekoliko dana uništiti celu biljku - listovi pocrne, plodovi počnu da trule, a stabljika se suši. Prevencija je ključna: uklonite donje lišće koje dodiruje zemlju, obezbedite dobru cirkulaciju vazduha, ne zalivajte po listovima uveče, i redovno prskajte čajem od koprive. Ako primetite prve znakove, odmah uklonite zaražene listove i plodove i iznesite ih iz bašte - nikako ih ne ostavljajte na zemlji jer će se zaraza širiti.

Lisne uši napadaju mlade biljke, naročito peršun i papriku. Možete ih suzbiti prstima, bubamarama (koje su prirodni neprijatelji ušiju) ili rastvorom koprive sa malo tekućeg sapuna.

Krompirove zlatice su uporne štetočine koje polažu jaja na naličje listova krompira. Redovno pregledajte listove i uklonite jajašca (narandžaste grupe na donjoj strani lista). Odrasle jedinke možete sakupljati ručno i uništavati. Hren posađen u blizini krompirišta odbija zlatice.

Ptice i fazani znaju da naprave pravu pustoš u bašti. Najbolja zaštita je fizička barijera - mreža, grane nabacane preko posejanog, ili čak plastične flaše postavljene na štapove koje se okreću na vetru i odsjajem plaše ptice. Neki baštovani ostavljaju posudu sa vodom - fazani često kljucaju sočne plodove jer su žedni, pa kad imaju vodu na raspolaganju, manje će oštećivati useve.

Sakupljanje i čuvanje semena

Jedna od najvrednijih veština koju svaki baštovan može da nauči jeste sakupljanje sopstvenog semena. Time čuvate stare sorte od nestanka, obezbeđujete sebi besplatno seme za sledeću godinu, i - što je najvažnije - jedete povrće koje nije genetski modifikovano. Paradajz je idealan za početak: izaberite najlepše, potpuno zrele plodove sa prvih grozdova (oni su najkvalitetniji), izvadite seme, odvojite ga od pulpe i osušite na papirnoj krpi. Čuvajte ga na suvom i tamnom mestu, u papirnoj kesici, i sledeće sezone biće spremno za setvu.

Važno je znati da seme iz hibridnih biljaka (označenih sa F1 na kesici) neće dati iste plodove sledeće godine - često će prinos biti znatno slabiji ili će biljke biti podložnije bolestima. Zato, kad god možete, birajte stare, domaće sorte koje su se generacijama prilagođavale našim klimatskim uslovima. Novosadski jabučar, volovsko srce i slične sorte su proverene i pouzdane.

Greške koje najčešće prave početnici

Svako ko je ikada počeo da se bavi baštovanstvom napravio je greške. To je sasvim normalno i deo je procesa učenja. Evo nekih najčešćih:

Pregusta setva. Kada iz kesice sipate pregršt semena u jednu rupu, biljke će se međusobno gušiti. Bolje je staviti jedno seme po rupi ili maksimalno dva, pa kasnije prorediti. Ako ste već posejali pregusto, ne očajavajte - kad biljčice niknu, pažljivo ih presadite u prazne čašice. Paradajz i paprika dobro podnose presađivanje i obično se prime bez problema.

Previše zalivanja. Više biljaka propadne od preteranog zalivanja nego od suše. Pre zalivanja uvek prstom proverite vlažnost zemlje - ako je vlažna i na dubini od nekoliko centimetara, nemojte zalivati. Paradajz posebno pati od mokrog tla.

Sadnja u premale saksije. Biljke u tesnim posudama ne mogu da razviju koren, slabe su, žute i ne rađaju. Paradajzu treba saksija prečnika najmanje 30 cm, a još bolje 40 ili više. Što veća saksija, to bolje.

Postavljanje biljaka na pogrešno mesto. Povrću je potrebno sunce - izuzetak su salata i rukola koji podnose i polusenku. Ako vam je terasa na severnoj strani, paradajz i paprika neće uspeti bez obzira na sav trud. U tom slučaju okrenite se zelenom lišću - blitvi, spanacu, rukoli i začinskom bilju.

Zaboravljanje na prihranu. Biljke u saksijama troše hranljive materije iz ograničene količine zemlje i moraju se redovno prihranjivati. Bez prihrane, paradajz će dati nekoliko sitnih plodova i stati. Redovna doza čaja od koprive (jednom nedeljno) čini čuda.

Uživanje u plodovima rada

Najlepši deo celog ovog poduhvata je onaj trenutak kada uberete prvu činiju čeri paradajza sa svoje terase, kada isečete svež bosiljak za salatu ili kada izvadite hrskave rotkvice iz žardinjere. Taj ukus se ne može porediti ni sa čim iz prodavnice. Svaki plod koji ste sami odnegovali nosi posebnu draž - zato je baštovanstvo, bilo na terasi, u dvorištu ili u plasteniku, toliko zarazno. Kad jednom počnete, nema nazad.

Ne obeshrabrujte se ako vam nešto ne uspe iz prvog puta. Svaka sezona nosi nove lekcije: naučićete da prepoznate znakove bolesti, da osetite kada je biljci potrebna voda, da razlikujete muški od ženskog cveta tikvice, da sami odredite pH zemljišta pomoću sirćeta i sode bikarbone. Sve su to koraci na putu ka tome da postanete iskusni baštovan.

I na kraju - ne zaboravite da podelite radost sa drugima. Poklonite susetki nekoliko sadnica paradajza, ponesite prijateljici svežu rukolu sa svoje terase, naučite decu kako iz semena niče život. U vremenu kada je sve više plastike i hemije u hrani, svaki domaći plod je mali podvig vredan slavlja.

Neka vam ova sezona bude najrodnija do sada!